По завршетку јубиларног 100. заседања Дунавске комисије у Будимпешти, 14. децембра 2023.године, којим је практично обележено 75 година од потписивања Београдске конвенције, директор Дирекције за водне путеве, Александар Пантелић, као члан делегације Србије, обавио је стручне консултације у правцу даље успешне међуресорске сарадње са Иваном Кунц, првим саветником у Амбасади Републике Србије у Будимпешти, задуженој за Дунавску комисију и односе са подунавским земљама.

Непосредан повод за разговор био је почасна медаља за посебан допринос бродарству и развоју Дунава, која је г-ђи Кунц на јубиларном 100. заседању уручена од стране Дунавске комисије. Признањем које су државе чланице ове старе међународне организације доделиле представници српске делегације, потврђено је њено лично залагање током последњих деценија сарадње Републике Србије са свим осталим представницима држава-чланица Дунавске комисије. Потврђивањем професионалног рада српске представнице, као стручњака за техничка питања водног саобраћаја и инфраструктуре и истовремено дипломате, у периоду у коме долази до тектонских промена у раду Дунавске комисије, отворило се питање о песрспективи даље комуникације и сарадње српских надлежних институција у циљу успешног представљања Србије у овој традиционалној и важној организацији која се бави питањима безбедне и слободне пловидбе на Дунаву.



Током разговора са Иваном Кунц, схватили смо да, као и за већину колега који су имали прилику да раде са њом, сама награда није представљала изненађење и да ју је прихватила мирно, као знак заокруживања једне дуге професионалне каријере. Она је изразила велику захвалност српским институцијама, првенствено Министарству спољних послова, затим Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а посебно Дирекцији за водне путеве на челу са Александром Пантелићем и Агенцији за управљање лукама, које су после толико година препознале њен интензиван рад и лично залагање за што боље позиционирање Србије на Дунаву. Подвукла је да надлежне институције у Србији редовно прате међународни институционални оквир и нове технологије у водном саобраћају, али да је сада дошло време за имплементацију одређених прописа и европских стандарда у развоју пловних путева и флоте на Дунаву, што представља велики изазов за српске институције.



Тродеценијско искуство госпође Кунц у области водног саобраћаја на чијем је унапређењу радила са различитих позиција у администрацији заједно са својим колегама из Србије, указује све време на огроман, али неискоришћен потенцијал Дунава -  кључне и стратешке европске саобраћајнице, а потврђено је у потпуности тек у невољама насталим услед пандемије и у вртлогу ратних дешавања у Украјини. Наиме, у условима покиданих транспортних ланаца, разних тржишних ограничења и неизвесности, саобраћај Дунавом показао је одређену отпорност и чак незаменљивост у превозу стратешких роба. По њеним речима, реафирмација унутрашњег водног транспорта кроз реализацију инфраструктурних пројеката, бољег одржавања пловних путева у условима ниских водостаја и све јачег утицаја измене климе и глобалног загревања, обнављање и модернизација флоте у складу са све већим еколошким захтевима, постају изазов, али и императив за развој дела Европе коме припада Србија. Посебно треба имати у виду да веза Дунава са Црним морем и поморским пловним путевима у тренутно неизвесним геополитичким временима постаје кључна за снабдевање Европе, а да Дунавска комисија и њене будуће надлежности које се управо редефинишу добијају на важности, слично као што је то било при потписивању Београдске конвенције давне 1948. након II светског рата.

Током веома конструктивног разговора, уочено је да 2023. година симболизује поклапање јубилеја Дунавске комисије, 75 година од потписивања Београдске конвенције и 60 година од оснивања Дирекције, уз духовиту опаску Иване Кунц да је она иста генерација са Пловпутем (1963.). Закључено је да, у склопу свих политичких околности и економских односа подунавских земаља, Дирекција за водне путеве као једна изразито стручна институција, све више враћа своју стару улогу у мрежи дунавских администрација. Перспективни и извесни инфраструктурни пројекти, неопходно обезбеђивање захтеваних габарита међународних пловних путева и њихово адекватно обележавање, редовно праћење свих пловила у функцији националног РИС оператора и организовањем ВТС службе, као и редовно ућешће стручног кадра Дирекције у међународним радним групама, указују на будући све већи значај ове српске институције у чије стручњаке и опрему треба све више улагати, с обзиром да традиција и препознатљиво име већ јако дуго постоје. Укупна речна привреда, страно и национално бродарство, очекују повратак улоге Дирекције у овом времену пуном изазова, али и великих могућности. Учешћем у планираним европским пројектима на Дунаву, ублажавањем или потпуним уклањањем критичних сектора покретањем обимнијих хидротехничких радова на Дунаву, институције Републике Србије би подршком и испуњењем основне улоге Дирекције за водне путеве, а у сарадњи са другим релевантним државним органима, могла да оправда свој изузетан положај на Дунаву и стане раме уз раме са другим подунавским администрацијама.

Пријатељски разговор у Будимпешти заокружен је констатацијом да је Дирекција за водне путеве препознала правце развоја водног саобраћаја у Србији и у последње време се приметно окренула ревитализацији техничке опреме, надоградњом постојећих сервиса и побољшању услова рада, уз ангажовање стручних младих људи у области водног саобраћаја и еколошког инжењерства кроз студентску праксу или запошљавање. Госпођа Кунц је искористила прилику да упути речи хвале за одличну сарадњу са Дирекцијом у последњих годину дана и веома позитивно оценила напоре, активности и залагање директора Александра Пантелића да Пловпут уздигне на респектабилан међународни ниво коме ова значајна српска институција и припада. Истакла је важност образовања и организовања стручне обуке младих кадрова који недостају у целом подунављу, као и значај припремљених, компетентних и заједничких наступа на европској арени у циљу реализације инфраструктурних пројеката, интереса развоја српске лучке делатности и националног бродарства, а посебно Дунавској комисији у оквиру које се очекује процес интензивног преговарања и договарања у једној сасвим новој етапи односа држава у подунавском региону.