
06.08.2009. Лађе на монитору
Иако је Дунав целом дужином кроз нашу земљу плован, у односу на остале видове саобраћаја заступљен је са свега 4,7 одсто. До сада ниједан домаћи динар кредита није уложен у овај пловни пут. Све што је урађено помоћ је ЕУ. Тако ће и донацијом Европске комисије, вредном 11 милиона евра, у наредне три године на Дунаву кроз Србију бити уведен речни информациони сервис (РИС), као најсавременија технологија праћења и надгледања пловидбе. Уговор за извођење радова требало би да буде потписан у септембру. Европска агенција за реконструкцију финансирала је израду мастер плана и студије оправданости за унутрашњи водни транспорт у Србији. Како каже Жанета Остојић- Барјактаревић, директор Дирекције за унутрашње пловне путеве, одређени су приоритетни пројекти. Уклањање неексплодираних мина заосталих из НАТО бомбардовања прво је на листи. Следи ремонт преводница „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“. Према техничкој документацији, за целокупно обнављање бродских преводница на хидроелектранама потребно је око 66 милиона евра.
Ту је и пројекат уклањања потопљених бродова у зони хидроелектрана „Ђердап“, заосталих из Другог светског рата. Прецизно су лоцирана 22 пловила, за чије је уклањање потребно око 13 милиона евра. Измештање привременог друмско-железничког моста у Новом Саду неопходно је јер мост представља озбиљну препреку безбедној пловидби. На месту где је постављен нису испуњени услови у погледу висине и ширине пловидбеног отвора. Због тога су чести удари пловила у стубове моста. ЕУ је финансирала израду пројекта новог Жежељовог моста, који ће бити изграђен узводно од привременог друмско-железничког, а по облику и форми биће исти као стари срушени Жежељов мост, али савремене конструкције. За изградњу, за коју је већ добијена сагласност ЕУ за делимично финансирање кроз фондове, Србија и Нови Сад треба да издвоје око 30 милиона евра.
На листи приоритета је и регулисање критичних сектора на Дунаву кроз багеровање и регулационе радове на местима која не задовољавају препоручене габарите пловног пута. Процена је да ти радови коштају око 45 милиона евра за 11 критичних сектора. Најзначајнији су Апатин, Стаклар, Футог и Бешка.
КОРИДОР КОЈИ ЧЕКА
Уз друмски и железнички Коридор 10, кроз Србију, дужином од 588 километара, пролази и Коридор 7 - Дунав, чији потенцијал наша земља веома мало користи. Реализацијом пројеката вредних 260 милиона евра знатно би могао да се подигне ниво услуга, да се привуку бродови, туристи, наутичари...
Т.Спалевић
Вечерње Новости

Кључне речи за повезане вести:
Дунав, водни саобраћај